Zašto gitara i zašto klasična muzika?

Sasvim spontano. Kao mala, jako sam volela muziku i nastupanje. Često sam pevala po kući pesme kojima sam bila izložena uz propratnu koreografiju. Među svom tom muzikom, klasika nije ni bila zastupljena. Kako ne dolazim iz muzičke porodice, niti su rodbina i prijatelji imali iskustva sa sistemom muzičkog obrazovanja, nisam ni očekivala da pohađanje muzičke škole podrazumeva sviranje nekog instrumenta. U tom trenutku logika je bila jasna - uz gitaru mogu da pevam i sviram. Klasika je polako postajala deo mog muzičkog sazrevanja, a ono što me i danas kod nje intrigira je moć koju ima nad emocijama i intelektom.

Šta misliš da publika danas traži od koncerta klasične muzike i kako odgovaraš na ta očekivanja?

Mislim da su motivi razni i da se prepliću. Od slušanja omiljenog instrumenta, izvođača ili kompozicija, preko razloga za kvalitetan izlazak i specifičan doživljaj slušanja klasike uživo, pa sve do aktivnog slušanja i analize dela i tehnike izvođača. Nastojim da u odabiru programa pružim za svakog po nešto.

Šta bi promenila u načinu na koji institucije, mediji ili publika tretiraju kulturu i klasičnu muziku?

Volela bih da istitucije pruže bolju finansijsku podršku, mediji više medijskog prostora sa narativom koji zaista poziva na akciju, a publika otvori vidike ka nepoznatom.

Šta je po tebi ključno kako bi klasična gitara i klasična muzika danas dolazila do šire i mlađe publike?

Ona do publike stiže, ali problem nastaje u zadržavanju pažnje iste. Potreban je čitav sistem podrške koji bi kulturu postavio na mapu vrednosti našeg društva. Takođe, prilagođavanje umetnika savremenim društvenim navikama i sklonostima, ali ne i potpuno udaljavanje od suštine.

Gde vidiš klasičnu gitaru za deset godina i šta vidiš kao tvoj doprinos toj viziji?

Klasični gitaristi u Srbiji već uveliko rade na međusobnom povezivanju, stvaranju prilika za nastupe i promociju ovog instrumenta. Tako imamo udruženja Beogradsko gitarsko društvo u Beogradu, Vita Arte u Nišu, Artefona u Pančevu, kao i pojedince koji u drugim gradovima pružaju prostor za koncerte klasične gitare. Naravno, neizostavan deo razvoja su i Asocijacija gitarista Vojvodine i Gitar Art Festival, velike organizacije koje traju više od 2 decenije, ali sam ovom prilikom htela da skrenem pažnju na novije struje kojima je pretežno fokus na organizovanju koncerata i koji trenutno, možda i najviše oblikuju izvođačku praksu na ovom instrumentu. I sama delujem u okviru Beogradskog gitarskog društva te prisustvujem elanu među kolegama za organizacijom ovakvih događaja, a i zainteresovanosti izvođača da celu priču podrže i bez honorara. Nadam se da će kroz 10 godina finansijska podrška biti postojeća i da će koncerti klasične gitare biti redovan događaj makar jednom mesečno širom Srbije.